Na forumu o BRIKS-u u Beogradu istaknut rastući značaj Globalnog juga

Na forumu „BRIKS 2026: izazovi globalne političke i ekonomske transformacije“, koji je održan povodom samita lidera BRIKS-a održanog u Indiji, razgovarano je o promenama u međunarodnom poretku, ulozi zemalja Globalnog juga i perspektivama saradnje Srbije i Kine.

Forum su zajednički organizovali Kineska medijska grupa i Institut za međunarodnu politiku i privredu. Na forumu su učestvovali potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije Marina Raguš, direktorka Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Gordana Mišev, predstavnik Kineske medijske grupe Luo Ći, viša naučna saradnica Instituta dr Nataša Stanojević i naučni saradnik Instituta dr Mitko Arnaudov. Skupu su prisustvovali državna sekretarka u Ministarstvu privrede Srbije Andrea Horvat Kiralj, savetnica u Ambasadi NR Kine u Srbiji Liju Jinghui i drugi gosti.

Marina Raguš, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije u tehničkom mandatu, istakla je da Srbija, uprkos sve izraženijim geopolitičkim podelama, nastavlja da vodi suverenu, nezavisnu i multivektorsku spoljnu politiku.

„ Govor kineskog predsednika Si Đinpinga na samitu BRIKS-a u Indiji pokazuje pravac buduće saradnje zemalja Globalnog juga. On je pozvao zemlje BRIKS-a da preuzmu predvodničku ulogu u četiri oblasti: podsticanju inovativnog razvoja, očuvanju mira i stabilnosti, unapređenju međucivilizacijske razmene i reformi i unapređenju globalnog upravljanja.

Ove poruke imaju veliki značaj i za Srbiju“, rekla je Raguš.

Ona je ocenila da su tradicionalno dobri odnosi Srbije i Kine dodatno unapređeni i da, uz infrastrukturu i tradicionalne industrije, dve zemlje razvijaju saradnju i u oblastima biotehnologije, veštačke inteligencije, proizvodnje čipova, baterija i robota.

Raguš je naglasila i da dve zemlje, koje vezuje čelično prijateljstvo, dele stavove o značaju poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirnog rešavanja sporova i izgradnje multipolarnog sveta. Prema njenim rečima, kontinuirano produbljivanje saradnje Srbije i Kine posebno je važno u sadašnjim izazovnim i turbulentnim međunarodnim okolnostima.

Direktorka Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Gordana Mišev ocenila je da BRIKS predstavlja institucionalni odgovor na dosadašnje modele globalnog upravljanja i pruža mogućnost da zemlje u razvoju dobiju veću ulogu u donošenju odluka na međunarodnom nivou.

„Briks možda nije jedan ekonomski, pa ni politički savez kao što je Pokret nesvrstanih, to je jedan institucionalni odgovor na dosadašnje modele globalnog upravljanja“, rekla je Mišev.

Ona je navela da su među najvažnijim ciljevima BRIKS-a reforma ekonomskog i finansijskog sistema, inkluzivnije globalno upravljanje, razvoj digitalne ekonomije i međunarodne trgovine, kao i promena globalne političke arhitekture.

Govoreći o finansijskoj saradnji, Mišev je naglasila da veća upotreba nacionalnih valuta među članicama BRIKS-a ne znači ukidanje dolara niti predstavlja sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama, već ima za cilj smanjenje troškova transakcija i olakšavanje međusobne trgovine.

Ona je ukazala i na značaj razvoja digitalne infrastrukture, veštačke inteligencije, startap kompanija i povezivanja malih i srednjih preduzeća, posebno kada je reč o prenošenju znanja i pomoći manje razvijenim državama. Mišev je zaključila da BRIKS predstavlja novu nadu za male zemlje i zemlje u razvoju, jer ima ekonomsku i političku snagu da pokrene stvaranje pravednijeg globalnog poretka.

Luo Ći, predstavnik Kineske medijske grupe, istakao je da je kineski predsednik Si Đinping na samitu BRIKS-a u Indiji pozvao članice te grupacije da preuzmu vodeću ulogu u podsticanju inovativnog razvoja, očuvanju mira i stabilnosti, unapređenju međucivilizacijske razmene i reformi globalnog upravljanja.

On je dodao da Kina i Srbija podržavaju poštovanje suvereniteta, dijalog i istinski multilateralizam.

„Suočene sa podelama i konfrontacijom, zemlje treba da biraju otvorenost, međusobno poštovanje i saradnju“, rekao je Luo.

Dr Nataša Stanojević, viša naučna saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, govoreći na temu „Širenje BRIKS-a i jačanje Globalnog juga u svetskoj trgovini“, ocenila je da proširenje BRIKS-a menja ekonomsku geografiju ove grupacije i povećava njen značaj u međunarodnoj trgovini.

Ona je navela da nove članice ne donose samo nova tržišta, već i energetske resurse, proizvodne kapacitete i pristup važnim pomorskim i transportnim pravcima. Prema njenim rečima, BRIKS sada povezuje znatno širi prostor Globalnog juga i otvara mogućnosti za snažnije trgovinske veze između Azije, Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike.

„On povezuje neke od najvećih tržišta, proizvođača i izvoznika Globalnog juga i pruža institucionalni prostor u kojem se mogu rešavati konkretna pitanja trgovine, investicija, finansiranja, transporta i poslovne saradnje. BRIKS nije stvorio jačanje Globalnog juga, ali njegovo širenje tom procesu daje novi institucionalni okvir i dodatni podsticaj“, rekla je Stanojević.

Ona je istakla da različite privredne strukture članica stvaraju značajan prostor za ekonomsku saradnju, jer neke zemlje raspolažu energijom i sirovinama, druge velikim industrijskim kapacitetima, a treće velikim tržištima. Prema podacima koje je iznela, izvoz unutar BRIKS-a povećan je sa 84 milijarde dolara 2003. godine na oko 1,2 biliona dolara 2024. godine.

Stanojević je ukazala i na ubrzan razvoj trgovine između zemalja Globalnog juga, čiji je udeo u svetskoj robnoj trgovini porastao sa oko 11 odsto 2000. godine na 28 odsto 2025. godine. Ona je zaključila da se sledeća faza razvoja BRIKS-a neće meriti samo brojem članica, već sposobnošću grupacije da svoj geografski obuhvat i različite ekonomske potencijale pretvori u snažnije trgovinske, investicione i proizvodne veze između zemalja Globalnog juga.

Dr Mitko Arnaudov, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, govorio je o položaju BRIKS-a u aktuelnim međunarodnim odnosima, između blokovskih podela i stvarne multilateralnosti. On je ukazao da se u deklaraciji usvojenoj na samitu BRIKS-a u Indiji saradnja pominje 157 puta, dok se integracija navodi svega sedam puta, što pokazuje da cilj ove grupacije nije stvaranje novog političkog bloka.

„Multilateralizam treba da bude cilj prema kome težimo ukoliko nastojimo osnaživanju međunarodnih odnosa na jednakim principima i standardima međunarodnog prava“, rekao je Arnaudov.

(Espreso / Kineska medijska grupa)